Kada su mediji povodom 8. marta objavili izjavu direktorke finansija našeg preduzeća Marije Marjanović, kojom je potvrdila da u SDPS-u ima sve uslove koje zahtevaju specifičnosti roditelja koji obavlja samostalnu dužnost roditeljstva deteta sa Daunovim sindromom, dobili smo mnogo upita medija da ovu priču i „dopričamo“.
Ono što ih je zaintrigiralo najjednostavnije su opisivali pitanjem: “Zar ovakva firma postoji u Srbiji?“
Drago nam je bilo što smo mogli da im odgovorimo potvrdno.
Jedan od magazina koji je Marijinu priču „dopričao“ na najbolji mogući način, je najčitaniji lajfstajl magazin u Srbiji Lepota i zdravlje.
U razgovoru sa Lidijom Ćulibrk, glavnom i odgovornom urednicom ovog magazina, Marija je objasnila koju konkretnu podršku dobija od rukovodstva i kolega u SDPS-u, ali i odgovorila na pitanja kako bi druge kompanije mogle da poboljšaju senzitivnost prema osobama sa invaliditetom, deci sa smetnjama u razvoju i njihovim roditeljima.
Pročitajte ovaj razgovor u celosti. Verujemo da će vas inspirisati.
VIŠE EMPATIJE ZA DRUGAČIJE LJUDE
Nakon 25 godina rada u velikim korporacijama, Marija je trenutno finansijska direktorka preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom SDPS d.o.o. Ona je majka blizanaca od 13 godina, dečaka i devojčice, od kojih devojčica ima Daunov sindrom. Za sebe kaže da je vedra, optimistična i srećna žena koja je naučila da se raduje malim svakodnevnim stvarima u životu.
Koga zapošljava SDPS i čime se tačno bavite?
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom SDPS d.o.o. zapošljava više od 80% osoba sa različitim vrstama invaliditeta. Bavimo se proizvodnjom i prodajom, ali i pružanjem usluga koje imaju primenu u kancelarijskom poslovanju, trgovini, turizmu, industriji, poljoprivredi i domaćinstvu, to uključuje streč-folije, kese, termo-rolne, termalne etikete, uniforme, dizajn, izradu veb-sajtova… Poslujemo i sarađujemo sa brojnim preduzećima, među kojima su i velike, poznate i prepoznatljive firme u Srbiji.
Koji su najveći problemi sa kojima se svakodnevno suočavate?
Organizacija i uklapanje privatnog i poslovnog segmenta života. S jedne strane, radim na odgovornoj poziciji koja zahteva punu pažnju tokom radnog vremena, a s druge – veoma često je potrebno da priskočim u pomoć svojoj deci, pogotovo ćerki koje ima smetnje u razvoju i zahteva više pažnje i posvećenosti. S obzirom na to da sam roditelj koji samostalno obavlja roditeljsku dužnost, veliki je izazov sve to postići, a da posao ne trpi.
Na koji način SDPS ima razumevanja lično za vas?
Već na samom intervjuu za posao, bilo je uočljivo da su to ljudi koji razumeju moju porodičnu situaciju i ne smatraju je ograničavajućim faktorom. Moja prethodna iskustva bila su drugačija, jer osim deklarativnog razumevanja nije bilo stvarne podrške. Kada se desi neki nepredviđeni slučaj s decom, u mogućnosti sam da radim od kuće, slobodni dani koje moram da uzmem zbog porodičnih potreba ne odbijaju mi se od godišnjeg odmora, mogu čak, ako treba, i da povedem Teodoru sa sobom na posao. Tu je i podrška od kolega, koja doprinosi da se ne osećam loše ako treba nešto prioritetno da rešim za dete. Uspevam i da budem angažovana u organizaciji Best Buddies Srbija, što je deo moje potrebe da pomažem osobama sa razvojnim smetnjama i invaliditetom. Naravno, podrazumeva se da posao ne sme da trpi, sve se mora odraditi na vreme i kako treba – firma mora da funkcioniše, jer od nje svi mi živimo. Rečju, ovde se osećam lagodno, jer nematerijalna dobit koju imam velika je i ja je jako cenim.
Koje promene i poboljšanja planirate da uvedete u vaše poslovanje?
Veća podrška kompanijama kao što je SDPS jeste ono što bi donelo višestruke efekte celom društvu, u pogledu zapošljavanja većeg broja osoba sa invaliditetom, smanjenja socijalnih davanja koje država u tom pogledu izdvaja, unapređenja kvaliteta života porodica osoba sa invaliditetom, zadovoljstva, osećanja korisnosti i ispunjenijeg života osoba sa invaliditetom…Kroz poslovnu saradnju sa kompanijama poput SDPS-a, preduzeća ostvaruju poseban ekonomski efekat i uštedu, jer se oslobađaju plaćanja „penala“ budžetu Republike Srbije, koji su neka vrsta„kazne“ za nezapošljavanje invalida, prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Prema ovom zakonu koji je donet još 2009. godine, svaki poslodavac koji ima više od 20 zaposlenih ima obavezu zapošljavanja osobe sa invaliditetom. Ukoliko je ne zaposli, plaća iznos prosečne bruto zarade za svakog nezaposlenog invalida, što je trenutno oko 800 hiljada dinara na godišnjem nivou.
SAVETI ZA L&Z ČITATELJKE
Na koji način može da se poboljša senzitivnost kompanija?
Kompanije mogu da edukuju svoje zaposlene u smislu tretiranja i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, kao i ophođenja prema njima. Ove seminare i edukacije mogu dobiti i od firmi poput naše, jer imamo stručne kadrove za sprovođenje takve obuke. Potrebno je rušiti predrasude da osobe sa invaliditetom ne mogu u potpunosti da ispunjavaju profesionalne uloge i da je njihova produktivnost mala. Zapravo, istina je da mogu i mnogo više nego što se misli, ali uz pravu podršku, a ona često ne košta ništa, jer pre svega podrazumeva razumevanje, strpljenje, osmeh i iskrenu prijateljsku i kolegijalnu reč.
Kako ljudi mogu da unaprede svoju senzitivnost prema osobama sa invaliditetom?
Upoznavanjem, druženjem sa osobama sa različitim invaliditetom od najranijeg detinjstva razbijaju se tabui i edukuju ljudi da budu senzitivniji i empatičniji. Inkluzivni događaji, uključivanje osoba sa invaliditetom u redovne dnevne aktivnosti, pristupačnost objekata i pružanje podrške, koja može bitii mala i nama zanemarljiva, grade bolje društvo i ljude koji u njemu žive.
Šta je vama, kao majci deteta sa Daunovim sindromom, značajno u ponašanju okoline?
Potrebno je da se dete uključi u vršnjačku generaciju, od vrtića pa nadalje kroz potpuno inkluzivni obrazovni i sistem zapošljavanja. Tako bi deca urednog razvoja odrastala sa osobama sa invaliditetom i ne bi imala predrasude.Takođe, potrebna je sistemska pomoć roditeljima i porodicama. Ovo je posebno značajno za samohrane roditelje, koji se sami snalaze u smislu odgajanja dece sa smetnjom u razvoju, suočavaju se sa dijagnozom, nedostatkom informacija, pronalaženjem lekara, raznih vrsta psihološke i druge pomoći… Nedostatak ove vrste podrške u okolini je veliki problem – jer starimo, a ne vidimo rešenje i budućnost za našu decu kada nas više ne bude ovde.
